У периоду од 15-18. октобра 2015. год. на Златибору су одржани ДЕВЕТИ СТРУЧНИ СУСРЕТИ СТРУЧНИХ САРАДНИКА И САРАДНИКА ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА СРБИЈЕ на којима је Олгица Стојић, стручни сарадник психолог ДУ "Дечија радост" Ириг учествовала са два стручна рада.
Радом "Од припреме до интегрисаног искуства у процесу спољашњег вредновања" заједно са просветном саветницом Школске управе Нови Сад Весном Радуловић и Споменком Дивљан, стручном сарадницом ПУ "Радост" Нови Бановци казано је да, ако се процес самовредновања квалитета рада установе, спроводи континуирано, фокусирано и засновано на реалним потребама деце, родитеља и запослених иматенденцију да води ка одрживом квалитету, што су искуства наше установе и установе из Нових Бановаца у процесу екстерне евалуације. Позитивна искуства у сарадњи, размени и подршци Школске управе Нови Сад су допринела разумевању и испуњавању стандарда и хоризонталном учењу стручних сарадника.
Другим радом "Потреба за индивидуализацијом плана подршке породицама деце са сметњама у развоју: индикације на основу РДИ протокола" (О,Стојић, Михић И., Крстић Т.) приказан је могућ начин подршке родитељима деце са сметњама у развоју кроз индивидуализован план подршке, прилагођен специфичним потребама конкретне породице, којим се, кроз технике усмеравања родитеља на бригу о развојним потребама подижу капацитети родитеља у адекватној подршци развоју детета. Индивидуализован план води стварању подстицајног контекста за развијање партнерства на релацију породица-вртић.
На групи "Развој деце у ризичним породицама: импликације за рад у вртићу" коју је реализовала др Ивана Михић Олгица Стојић је учествовала и као модератор. Закључено је да је потребно преузети што више активности којима би се обезбедио обухват деце из ризичних породица у што ранијем периоду, док је неразвојних искустава мање, а подршка породици више усмерена на развојне потребе детета. Једнако тако, мисија вртића мора да иде у правцу стварања квалитетнијег окружења које може да пружи компензаторна искуства бриге и да бољи темељ за развој деце. Ово подразумева стратешки план у подршци васпитачима, континуирано јачање сензитивности на потребе деце из ризичних породица, знања о ефектима раних траума и ризичних развојних искустава на развој деце и приступ у вртићу који је усмерен на процену и праћење квалитета бриге и односа васпитач-дете, чиме би компензаторна искуства бриге обезбедила могућност превладавања ограничавајућих ситуација из примарних породица и подстицајно окружење за развој детета из ризичне породице.
Радом "Од припреме до интегрисаног искуства у процесу спољашњег вредновања" заједно са просветном саветницом Школске управе Нови Сад Весном Радуловић и Споменком Дивљан, стручном сарадницом ПУ "Радост" Нови Бановци казано је да, ако се процес самовредновања квалитета рада установе, спроводи континуирано, фокусирано и засновано на реалним потребама деце, родитеља и запослених иматенденцију да води ка одрживом квалитету, што су искуства наше установе и установе из Нових Бановаца у процесу екстерне евалуације. Позитивна искуства у сарадњи, размени и подршци Школске управе Нови Сад су допринела разумевању и испуњавању стандарда и хоризонталном учењу стручних сарадника.
Другим радом "Потреба за индивидуализацијом плана подршке породицама деце са сметњама у развоју: индикације на основу РДИ протокола" (О,Стојић, Михић И., Крстић Т.) приказан је могућ начин подршке родитељима деце са сметњама у развоју кроз индивидуализован план подршке, прилагођен специфичним потребама конкретне породице, којим се, кроз технике усмеравања родитеља на бригу о развојним потребама подижу капацитети родитеља у адекватној подршци развоју детета. Индивидуализован план води стварању подстицајног контекста за развијање партнерства на релацију породица-вртић.
На групи "Развој деце у ризичним породицама: импликације за рад у вртићу" коју је реализовала др Ивана Михић Олгица Стојић је учествовала и као модератор. Закључено је да је потребно преузети што више активности којима би се обезбедио обухват деце из ризичних породица у што ранијем периоду, док је неразвојних искустава мање, а подршка породици више усмерена на развојне потребе детета. Једнако тако, мисија вртића мора да иде у правцу стварања квалитетнијег окружења које може да пружи компензаторна искуства бриге и да бољи темељ за развој деце. Ово подразумева стратешки план у подршци васпитачима, континуирано јачање сензитивности на потребе деце из ризичних породица, знања о ефектима раних траума и ризичних развојних искустава на развој деце и приступ у вртићу који је усмерен на процену и праћење квалитета бриге и односа васпитач-дете, чиме би компензаторна искуства бриге обезбедила могућност превладавања ограничавајућих ситуација из примарних породица и подстицајно окружење за развој детета из ризичне породице.
Нема коментара:
Постави коментар