Интеренет страница за децу "Керефеке" објавила је чланак о нашем колеги, васпитачу Ђорђу. У оквиру рубрике "Представљамо" можете пронаћи чланак о животу и раду Ђорђа Оролицког.
https://www.kerefeke.org.rs/predstavljamo-djordje-orolicki-vaspitac-i-lutkar-u-decijoj-ustanovi-decija-radost-u-irigu/
ЂОРЂЕ ОРОЛИЦКИ- ВАСПИТАЧ , ЛУТКАР У ДУ "ДЕЧИЈА РАДОСТ" Ириг
Ђорђе Оролицки рођен је у јулу месецу 1977. године. Одрастао је у питомом фрушкогорском селу Јазак, а основну школу завршио у Врднику. Његови најближи кажу да је био живахно, али послушно дете. Волео је да плеше, те се као средњошколац придружује културно уметничком друштву у Врднику и почиње да се бави фолклором, а касније и веома успешно глумом. Изузетно је брижан и емотиван, пун поштовања и емпатије.
Велика животна подршка Ђорђу је његов старији брат, који му је и најбољи пријатељ, саветник, али и узор.
Дипломирао је на Вишој школи за образовање васпитача у Сремској Митровици 1998. године, да би 2001. године дипломирао и на Педагошком факултету у Сомбору и стекао звање професор разредне наставе. Властито стручно усавршавање наставио је 2008. године, те је дипломирао на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Сремској Митровици и стекао звање струковни васпитач.
О студентским данима од колегинице Весне Станимировић
"Студентски дани се памте по много чему: предавања врсних професора, трема пред испите, стрепња због свирања хармонике, дружења у оближњем кафићу, усклађивање колоквијума са часовима вожње. Много девојака и понеки момак, а један од њих је Ђорђе. Истакао се својом једноставношћу, оптимизмом, осмехом на лицу. Момак са неодољивом приступачношћу и близак са свима. Момак који је знао да слуша и да каже баш оно што желимо да чујемо. Момак, који је већини био најбољи пријатељ. Ђорђе Оролицки, главом и брадом. Сваки ходник зграде, амфитеатар и двориште, када год би се иказала пауза између предавања, орили су се његовим гласом. Ђорђе је певао. Певао је сваки дан и то, не само за нас неколико у друштву, него за целу зграду и комшилук. Знао је да да савет. Знао је да утеши. Знао је да похвали. Није штедео речи ни за комплименте, нити за искрену критику. Увек сам могла "рачунати" на њега. Веровала сам да ће једног дана постати сјајан васпитач, а сјајан човек је већ тада био. И тако, путеви нам се разиђоше. Нисмо се видели годинама. А онда, путеви нам се укрстише у ДУ "Дечија радост" у Иригу. Ђорђе је васпитач у дивном вртићу, а ја сам се нашла ту због стручног усавршавања. Снажан загрљај доказао ми је да је Ђорђе и даље оно исто драго, бистро и искрено створење. Уверих се и у то да је постао сјајан васпитач. И након 20 година, Ђорђе одише истим оптимизмом, шармом и вером у друге. Виђамо се редовно на стручним усавршавањима, фестивалима и манифестацијама. Најчешће се дивим његовом професионалном раду, али, морам признати, понекада сам и љубоморна. Ђорђе прави најбоље лутке и сценарија за дечије луткарске представе. Љубоморна сам и што Ђорђе није мој свакодневни колега," речи су колегинице Весне Станимировић.
Прво радно искуство стекао је у ДУ "Дечија радост" Ириг где ради од 1999. године. Рад у подручном одељењу у Шатринцима издваја као посебан период у свом животу, са јако лепим сећањима на генерације и децу којима је био васпитач. Глас је пун емоција и када прича о колегиницама, дружењима уз кафу, али и самом путовању до села, до кога је у зимским условима било тешко и доћи.
Љубав према послу, деци, као и жељу да се професинално усавршава усмерио је на рад у области драмског стваралаштва, те се Ђорђе потписује као аутор и реализатор бројних представа. Из драмског опуса се издвајајау представе које су приказане у оквиру Смотре дечијег драмског стваралаштва деце предшколских установа Срема у Сремској Митровици, на Мајским играма у Бечеју, на Ревији дечијег позоришног стваралаштва: "Игром кроз време" (1991), "Разбијена шоља", "Јабука за пријатеље", "Пинокио ових дана", "Добри суседи", "Мара девојка" (2006.), "Бактеријус зубус" (2009.), "Штрумфови" (2012.), "Повратак из Оза" (2013.), "Пипи у потрази за татом" (2014.), "Заљубљени жабац" (2015.).
Вишегодишње улагање и креативни рад у области луткарства препознатљиви су у раду Ђорђа Оролицког. Његове луткарске представе су запажене на различитим фестивалима. Као што се лутке покрећу на сцени, тако је и он покренуо и иницирао оснивање луткарског фестивала у Срему. "Први луткарски фестивал предшколских установа Срема" одржан је 2015. године, а данас је исти акредитован као облик стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника и проширен на учешће деце-луткара из целе Србије.
Из луткарског опуса ћемо издвојити неке од представа: "Плави лептир" (2015.), "Тврдоглаво слонче" и "Прича о размаженом мишу" (2017.), "Згода у незгоди" (2018.), "Чудна ми чуда" (2019.). Како је Установа почела са реализацијом кратких програма за децу, тако је и Ђорђе "развио" програм рада луткарске секције. Мали луткари упловили су у свет луткарства, вешто вођени искуством васпитача Ђорђа. На фестивалу "Наша срца куцају у истом ритму" за представу "Тврдоглаво слонче" Ђорђе је награђен првом наградом за режију, другом за представу у целини а луткарка Л.С. (6.год.) за најбољи женски сценски говор. Са истом представом наступали су на манифестацији "Позоришне у парку" (БАЗААРТ и ДКЦ Београд). Луткари су и 2018. године учествовали на наведеним фестивалима, а за представу "Згода у незгоди" награђени су првом наградом за сценографију и првом наградом за представу у целини. На Мајским играма у Бечеју, Змајевим дечијим играма и Бејби егзиту у Новом Саду 2019.године, поносно смо поздравили наше луткаре и уживали у изведби представа "Чудна ми чуда". Исте године уследила је подршка Установе за учешће на 15. Међународном фестивалу "Креативна чаролија" у Бањи Врујци. Луткари су се нашли раме уз раме са представама основношколских група и изабрани су од стане стручног жирија за финално такмичење. Представа је изведена на централној бини, а стручни жири је доделио награду за најбољи сценски говор.
Шта све може лутка у рукама деце и рукама Ђорђа? Може много, може свашта, зато што свака има душу и свака је направљена са пуно љубави. Не неке обичне љубави, већ љубави васпитача Ђорђа. Кажу "Да би се бавили луткарством морате да имате дете у себи". Ђорђе, не само да има, већ негује и чува дете у себи. А децу из вртића мотивише да буду истраживачи, да се играју и уживају у игри.
И период ванредног стања Ђорђе није прихватио као проблем, већ као изазов и мотив више. Тако је и настала представа "Марица", а на "Првом онлајн луткарском фестивалу" у организацији Центра за културу и образовање у Аранђеловцу, представа је награђена за најоригиналније лутке.
Ђорђе је препознатљив и по излагањима на стручним конференцијама, где своја искуства дели са колегама из других предшколских установа. "Програми којима желимо добродошлицу свима" (2016.), "Од вртића до школе- наши заједнички кораци" (2016.), "Чаролијом кроз игру" (2016.), "Луткарство у вртићу" (2017.), "Моја лутка ми прича бајку" (2017.), "Моја лутка- то сам ја" (2018.), "Згода у незгоди" (2018.).
Реч директорке Јелене Видановић о Ђорђу
"Као директор предшколске установе могу да кажем да сам поносна што радим са особом као што је Ђорђе. Бити његов колега и пратити рад васпитача који подржава дете, који гради подстицајну средину за игру и учење, који уважава потребе сваког детета, који развија емпатију и сарадиштво међу децом је нешто што инспирише и мотивише. Ђорђе је васпитач који континуирано промишља о својој пракси, критички анализира исту. Ђорђе је неко ко из срца и свим срцем воли и живи свој посао. Његова пракса није "по рецепту", већ је јединствена и по мери је сваког детета."
Нема коментара:
Постави коментар