Родитељу будућег првака

Родитељу будућег првака

Будући прваци се не узбуђују много због промена које их очекују, за разлику од њихових родитеља који су пуни питања, дилема и брига. Зато, ево неколико савета за родитеље будућег правака.

1.  Дете не мора да зна да чита и пише пре поласка у школу, научиће у првом разреду.

2. Родитељи не треба да се мешају у дечије школске обавезе. Треба направити распоред са сличицама за сваки предмет, неколико пута им показати, затим све препустити детету. Ни не покушавајте да им пишете домаће задатке. Не зовите школске другове свог детета да проверите шта има за домаћи задатак. Дете коме се помаже тешко ће се осамосталити и стећи радне навике.

3. Заједно са дететом направите план активности које мора да поштује. Навикните га да се одмори када дође из школе, да једе, а онда да уради домаће задатке. Решавање домаћих задатака свакога дана у исто време биће од велике помоћи за стицање радних навика.

4.   Полазак у школу не значи да је време игре прошло, напротив, кроз игру са вршњацима дете се социјализује, учи правила понашања, вежба моторику и развија креативност.

5.  Није добро да дете нема никакве ваннаставне активности, али ни ту не треба претеривати, па дете уписивати на све и свашта. Тада активности постану саме себи циљ, а дете постане вечито уморно. Првих неколико месеци, док се не навикне на нову средину, дете не треба уписивати ни на какве активности. Са ваннаставним активностима треба почети од другог полугодишта.

6.  Први дан школе вашег првака треба обележити пригодном свечаношћу у кругу ваше породице. Тога дана обавезно одвести дете у школу. И следећих неколико дана родитељи могу пратити дете до школе, али само до улаза. Родитељ треба да ослушкује и сам процени када је дете спремно да иде само.

7. „Моје дете није спремно за школу“- је најчешће само неоправдан страх родитеља будућег првака. Опустите се, сачекајте, не изговарајте горе наведену реченицу гласно, да вас дете чује. Ако учитељ примети да ваше дете теже савладава градиво, свакако ће вас позвати на разговор, а онда следи тимски рад учитеља, стручних служби и родитеља како би се детету  помогло.

8.  Не плашите се унапред да ће ваше дете бити лош ђак. Истина је да немају сва деца исте способности, могућности и жеље за учењем. Важно је и шта за вас значи појам „лош ђак“, за неке родитеље је то све мање од одличног. Не морају сви да буду одлични.

9.   Помозите свом детету да се уклопи у нову средину. Разговарајте са њим, питајте га с ким седи, зна ли имена нових другара, да ли за време одмора седи у учионици или излази напоље, како се оно опходи према другој деци, смета ли му нешто. Уколико приметите да дете има проблем разговарајте са учитељем.

 10.Не саветујте своје дете да врти ударац ако га неко удари, посаветујте га да се обрати учитељу. Уколико дете не жели да буде „тужибаба“ обратите се учитељу ви, он ће најбоље проценити ситуацију и решити проблем сам или у сарадњи са другим службама у школи.

11.Предлажемо вам да пратите успехе свога детета у школи, на личном, креативном, комуникативном и спортском плану. И запамтите да није важно шта дете не зна, не уме и не може, већ оно што зна и ка чему стреми. Помозите му да води свој портфолио и да у њега бележи све успехе.